Деривативи и опције
Уопштено, деривати су подељени у неколико категорија, набитније су опције, свопови, преноси и уступања. Овај чланак истражује сличности и разлике и змеђу опција са једне стране и свопова, преноса и уступања са цдруге.
Деривативи уопштено
Деривативи своју популарност дугују броју квалитета који их чине савршеним за хеџинг (као што је екстра осигурање услед неповољних тржишних услова), спекулације и обезбеђивање лакше трговине у вези са добрима и тржиштима која бе иначе била недоступна. Оно што деривативи и опције имају заједничко је да су то све типови уговора чија вредност је изведена из вредности основних финансијских инструмената или роба. Тај инструмент може да буде било шта од индекса до каматних стопа.
Опције
Вредност опције је базирана на вредности основних деоница или акција – отуд име опција акције. Оно што власници акције зову „задржавање“ је прерогатив за куповину или продају одређене деонице, по предодређеној количини, у предодређени временски период, по предодређеној цени (или да сје не купујете или продајете, уколико је то оно што изаберете). Други типови дериватива су обично далеко обавезујући за све страме, посебно за купце.
Други деривативи
Свопови укључују промену тока новца или других варијабли између укључених страна; они су обично концентрисани на валуту или размену каматних стопа. Најбољи део свапова је тај да они омогућавају странама које раде под различитим условима да претворе своју лошу ситуацију у предност. На овај начин, страна којој требају еври (са стабилном набавком долара) могу да уђу свап са другом страном којој требају долари (али могу да набаве евре под повољнијим условима) на обострану корист. Излажење из свапа, који се испоставио мање повољнијим него што је очекивано може бити зезнутп, ако не и немогуће.
Преноси и уступања заједно омогућавају својим власницима да набављају робу, добра или финансијске инструменте по предодређеној цени. Термински уговори су типично већег обима, углавном нерегулисани и обично није потребно унапред палћање. Уступања су обично стандардизована, доступнија и релативно безбеднија, јер она укључују обавезе за обе стране (укључујући плаћање). Преноси не нуде пуно разноврсности, услед своје стандардизоване природе. Термински уговори се сматрају приватним уговорима и зато су мање подложни стандардима и регулативама. Они имају тенденцију да су ексклузивнији, јер висок ризик супротних страна чини да им корисници варирају од странаца и страна које нису високо позициониране.
Завршна реч
Деривативи су витална компонента модерних тржишта. Неки људи преферирају трговање без обавеза (у најмању руку са своје стране), тако да они бирају опције. Други преферирају сигурност уступања, разноврсност преноса или практичну природу свапова. Много тога више може бити речено о свакој појединачно, и биће – након одређеног времена.